Blogic Blogicevic

 U ovom radu nastojaću da objasnim šta je DJ i kako se kretao razvoj ove profesije od početka 20-og veka pa do današnjih dana. Opisaću autorsku praksu DJ-a, njene specifičnosti, kao i vidove autorstva u clubbing-u. Videćemo koja se to oprema koristi pri stvaranju i izvođenju elektronske muzike a takođe ću probati i da opišem proces nastajanja većine numera u širokom spektru elektronske, posebno Dance muzike. Pozabaviću se i delimičnom klasifikacijom muzičkih žanrova i pravaca koji su se razvili u proteklih 20 godina. Tu ću ipak jednom pravcu, Drum and Bass-u, posvetiti najviše vremena pošto je to žanr u kome se naročito ističe LTJ Bukem, autor koga ću predstaviti i čija su muzika i vizija u dobroj meri uticale na Dance muziku današnjice.

           Prvo pitanje je šta je to DJ?

DJ je skraćenica od Disk Jokey, što je ime za osobu koja bira i pušta pred publikom već ranije snimljenu muziku različitih izvođača.

Postoji nekoliko tipova Disk Jokey-a. Radijski DJ predstavlja i pušta muziku putem AM, FM, kratkotalasnih, digitalnih ili online radio stanica. Klubski DJ bira i pušta muziku u barovima, klubovima, diskotekama, na rejvovima pa čak i na stadionima. Hip-Hop DJ bira, pušta i kreira muziku uz pomoć nekoliko gramofona i često uz podršku jednog ili više MC-a. MC je vokalista koji na DJ-evu muziku dodaje kombinaciju pevanja i repovanja. U rege muzici stvari su obrnute tj, DJ koji se tamo potpisuje kao deejay je vokalista, a osoba koja bira i pušta muziku naziva se selektor. Postoje i tzv. mobilni DJ-evi koji putuju sa pokretnom audio, video opremom i zvučnim sistemima i nastupaju na različitim mestima i događajima.

 

            Istorijat DJ-inga

 

            Leon Scott je 1857. godine u Francuskoj izumeo fonoautograf, tj. prvu napravu koja je mogla da snimi zvuk. Takođe u Francuskoj Charles Cross je 1877. izumeo fonograf i patentirao ga pre Edisonovog izuma ali nikad nije bio napravljen. Thomas Alva Edison je izumeo cilindrični fonograf, prvu napravu u SAD koja je mogla da reprodukuje snimljen zvuk. Kasnije 1892. godine Emile Berliner je započeo komercijalnu proizvodnju i prodaju gramofonskih ploča.[1]

Prvo audio radijsko emitovanje je ujedno i prvo puštanje ploče na radiju a to je uradio Reginald Fessenden 1906. godine pustivši Hendelov Largo iz opere Ksereks. Prvi radijski DJ bio je Ray Newby, koji je tada imao svega šesnaest godina. On je kao student, radio pionira Charles Herrolda, puštao muziku u etar putem malog predajnika i time se bavio preko 20 godina. Od 1910. godine počelo je regularno radio emitovanje kako snimljenog tako i uživo sviranog zvuka. Jedna od najznačajnijih radio stanica u istorji je britanski BBC, koji je emitovanje počeo 1922. godine.

Američki komentator Walter Winchell je 1935. prvi upotrebio naziv disk jokey napravivši kovanicu od reči disk što se odnosilo na gramofonsku ploču takvog oblika i termina jokey koji se koristio za onoga koji upravlja mašinama. Prvu DJ žurku je napravio britanac Jimmy Savile koji je u balskoj dvorani puštao jazz ploče pred publikom. On je takođe prvi 1947. upotrebio dva gramofona za kontinuirano puštanje muzike bez pauza. Te iste 1947. u Parizu je otvoren noćni klub Whiskey a Go-Go koji se smatra za prvu diskoteku na svetu.[2]

U SAD je tokom ranih 50-tih DJ uglavnom služio da u pauzama živih svirki zadrži atmosferu na plesnom podijumu.

Tokom 60-tih godina u evropi i u SAD-u broj diskoteka i noćnih klubova je ubrzano rastao. Počela je i da se na tržištu pojavljuje različita oprema specijalizovana konkretno za DJ-eve. Američki klubski DJ Francis Grasso je 1969. u Nju Jorkškim klubovima popularizovao beatmatching tehniku, tj. spajanje ritma i tempa dve različite numere i praktično neprimetnu tranziciju sa jedne ploče na drugu. On je takođe razvio još jednu tehniku miksovanja koja se zove slip-cuing, i to tako što rukom drži ploču nameštenu na određeni momenat u pesmi dok se gramofon ispod okreće, a zatim u željenom momentu je pušta i time čini naglu traziciju sa pesme na pesmu.

Početkom 70-tih u Bronksu su se odigravale ulične u žurke a tu je glavna zvezda bio DJ Kool Herc poreklom jamajkanac. On je kasnije priznat kao jedan od najzaslužnijih za nastanak hip-hopa. Herc je razvio tehniku miksovanja dve identične ploče napred nazad, čime bi produžio ritmičko instrumentani segment pesme i tako je nastao break, pokazaće se jako bitan detalj u savremenom DJ-ingu. Nastaje turntablism, ili u slobodnom prevodu gramofonisanje, naziv za umeće korišćenja gramofona ne samo za puštanje već za manipulisanje zvukom i kreiranje muzike.

Kompanija Technics je 1974. izbacila prvi SL-1200 gramofon koji je 1979. evoluirao u SL-1200 MK2 i koji je i dan danas najbolji gramofon i već 30 godina je neizostavan deo DJ opreme. Ovaj gramofon je zbog svojih karakteristika omogućio mnogo veću manipulaciju zvukom i pločama, i sam tim značajno uticao na razvoj DJ-inga i elektronske muzike.

Nemačka grupa Kraftwerk je 1974. je izdala 22 minuta dugačak singl pod imenom Autobahn, i to je prva muzička numera napravljena od isključivo elektronskih instrumenata i numera koja je najavila revoluciju u muzici.

Sredinom 70-tih soul i funk su se pomešali sa pop muzikom i nastao je disco. Disco je preuzeo vodeća mesta na top listama u Evropi i Americi a diskoteke su postale popularne kao nikada pre.

80-te su donele obilje novina. U Nju Jorku je otvoren klub Paradise Garage koji je postao prototip modernih dance klubova sa DJ-em kao centralnom figurom. Istovremeno je u Čikagu nastao novi muzički pravac simbioza disco muzike i ritam mašine nazvan house. Sredinom 80-tih u Detroitu nastaje techno koji se potpuno distancira od disko muzike i postaje čisto elektronski.

1985. u Floridi osnovan je Winter Music Conference prvi i do sad i najuticajniji sajam elektronske muzike i DJ-inga. WMC se kasnije seli u Majami gde se i danas održava. Reperi Run DMC zajedno sa rock bendom Aerosmith izdali su 1986. singl Walk This Way koji je postao prvi hip-hop singl koji je ušao u top 10 Billboard-ove top100 liste i time približio hip hop ogromnoj mainstream publici, a time i po prvi put establirao koncept DJ-a kao člana benda i umetnika. Dve godine kasnije u SAD je izašao prvi časopis namenjen profesionalnim DJ evima pod imenom DJ Times. Bitno obeležje 80-tih je da su se 1982. u Aziji pojavili prvi kompakt diskovi, a na ostatak sveta su se proširili tokom sledeće godine.

Početkom 90-tih rejv scena je blistala. Pod rejvom podrazumevamo masovne žurke od preko 2000 posetilaca. Dominantan muzički pravac bio je acid house svojevrsna mešavina techna i housa. Inovativno marketiško okruženje rejv scene (bilo je potrebno privući sve te ljude na jedno mesto), dovelo je do stvaranja prvih superstar Dj-eva koji su zbog svoje muzike i imena postajali brend.

Sredinom 90-tih kompakt diskovi su skoro potpuno isterali ploče sa tržišta koje su se sada proizvodile u malim tiražima skoro isključivo za potrebe DJ-eva. Ubrzo su se na tržištu pojavili i cd plejeri koji su imali skoro iste mogućnost za manipulisanje zvukom kao i gramofoni.

Internet Talk Radio je bila prva internet radio stanica koja počela emitovanje putem interneta 1993. i bilo je moguće slušati je bilo gde u svetu. Digitalizacijom muzike i njenim smeštanjem u kompjuter stvaranje muzike je poprimilo sasvim novu dimenziju. Napredak tehnologije u poslednjih 10-15 godina doveo je do toga da za muziku sad stvarno ne postoje granice. Moguće je izvesti šta god se poželi tako da se muzika a pogotovo elektronske muzika razvila u hiljade novih pravaca, žanrova i podžanrova, pa je količina muzike na ponudi veća no ikad. Pogotovo na internetu, jer smanjivanjem formata koji nose muzički zapis kao što je MP3 format, omogućena je brza razmena muzičkih fajlova putem interneta što dovodi i do mnogih zloupotreba i razvijanja piraterije.

DJ kabina londonskog kluba Ministry of sound

Naravno sav taj progres u tehnološkom smislu pratili su i proizvođači DJ opreme i kompjutera što je dovelo i do sinteze kompjutera i gramofona, i mogućnost korišćenja razne dodatne opreme pri puštanju muzike, tako da sad DJ kabina izgleda kao unutrašnjost svemirskog broda sa svim tim dugmićima, točkićima, ekranima i reglerima.

Sve to je dovelo do nastanka određenih tehnika koje koriste DJ-evi kako bi došli do boljeg miksa i sjedinjavanja numera putem miksete. Glavne tehnike koje se koriste su cuing, izjednačavanje ritma i tempa i audio miksovanje sa dva ili više zvučnih izvora. Kompleksnost i frekventnost korišćenja specijalnih tehnika najviše zavisi od okruženja u kome DJ radi. Radijski DJ će se manje fokusirati na miksovanje za razliku od klubskog DJ-a  koji se uzda u glatki prelaz sa pesme na pesmu i koristi veliki broj miks tehnika.

Najpoznatije od tih tehnika su  beatmaching, cutting (seckanje), skreč (rukom se ploča pomera napred nazad), back spinning (rukom se jako zavrti ploča u nazad), koriste se uveliko i semplovi. To sve govori da gramofon dobija funkciju muzičkog instrumenta.

Pošto gramofon postaje instrument javlja se i potreba DJ-a da se iskaže kao autor. Do momenta upliva kompjuterske tehnologije DJ je bio autor samo miksova spajajući dve ili više pesama od jednom u jednu, gde koristeći još i dodatne efekte stvara potpuno novu numeru. Zbog kompjuterizacije muzike mogućnosti su porasle do neslućenih granica i DJ-evi koriste tu tehnologiju da kreiraju i sopstvene numere. Uglavnom se koriste kopjuterski programi i ritam mašine za izradu ritma dok se za glavnu temu najčešće pored kompjutera koriste sintisajzeri i semplovi. Ovi poslednji nas dovode do jedne velike diskusije u pogledu autorskih prava, čime ću se sada pozabaviti.

 

Sempling

U muzici termin sempl se odnosi na neki deo postojeće pesme koji koristi neko drugi u svojoj numeri. Na primer, sempl bubnja tj. ritma iz pesme Apache, Incredible Bongo Benda je jedan od najkorišćenijih semplova u muzičkom žanru Drum and Bass, i korišćen je u stotinama pesama različitih autora. Ranije je, pogotovo na početku ere semplinga, svaki sempl bio korišćen bez dozvole originalnog autora. Međutim kada su Rap i drugi muzički pravci koji koriste semplove počeli da zarađuju ogroman novac originalni autori su se pobunili. Pokrenuli su tužbe protiv druge strane pod optužbom da je prekršen copyright i želeli su nadoknadu zbog autorskih prava. Autori novo nastalih numera su se branili pozivajući se na fair use doktrinu iz zakona SAD o copyright-u, koja omogućava u izvesnoj meri i različitim slučajevima korišćenje dela nečijeg rada. Ali da to mora biti jasno istaknuto u novoj verziji tj delu u kom se koristi. Taj zakon nije naročito detaljan tako da ostavlja dosta slobodnog prostora i zakonskih rupa. Kod semplinga koji se dešava na internacionalnom nivou, zaštita prava je uglavnom regulisana putem dva dogovora. To su Bernska konvencija za zaštitu literarnih i umetničkih dela i WIPO Copyright and Performances and Phonograms Treaties Implementation Act.[3]

Jedan od prvih pravnih slučajeva, koji se dobio veliku medijsku paznju odigrao se u Velikoj Britaniji. Britanski dance sastav M.A.R.R.S. izdao je singl Pump UpThe Volume koji je stigao do top 10 britanske liste singlova. Nakon tog uspeha producenti Stock, Aitken i Waterman su podneli tužbu vlastima protiv M.A.R.R.S. zbog nedozvoljenog korišćenja sempla iz njihovog hit singla Roadblock. Dogovor je pao van suda i sempl je ostao u pesmi ali samo za izdanja u V. Britaniji dok je bio izbačen u svim ostalim izdanjima. Najzanimljivije u ovom slučaju je to da je korišćeni sempl bio toliko izmenjen efektima da je bio praktično neprepoznatljiv, toliko da originalni autori nisu ni primetili da je korišćen deo njihove pesme sve dok ko-producent grupe M.A.R.R.S. nije to rekao u jednom radijskom intervjuu.[4]

Neverovatan je i podatak da je vlasnik kompanije Bridgeport Music Inc. podneo preko 500 tuzbi protiv 800 umetnika koji su nedozvoljeno koristili semplove iz opusa Georgea Clintona na koje ova kompanija polaže pravo.

Danas se ipak uveo neki red u toj sferi pa tako umetnici uglavnom traže dozvolu prvobitnog autora za korišćenje sempla. Uglavnom je dobijaju, ali plaćajući ili unapred dogovorenu svotu ili zagarantovan procenat od prodaje novonastalog dela, dok neki i dozvoljavaju besplatno korišćenje svog materijala računajući da će se novom verzijom promovisati i originalna što bi moglo i njima da donese direktnu korist.

 

 

 

Drum and Bass

Drum and Bass je muzički pravac praktično zasnovan na sempl-ovima, loop-ovima i break-ovima drugih izvođača, koji su bili aktuelni 70-tih godina. Taj pravac se zove drum and bass (DnB) mada se koristi i naziv jungle. Ovaj žanr je nastao na samom kraju 80-tih kao alternativa vladajućoj rave sceni, i u svojoj prvoj dekadi postojanja doživeo je mnoge mutacije u svom stilu prihvatajući elemente različitih muzičkih žanrova.

Muzički stil pod imenom Acid House se razvio u V. Britaniji sredinom 80-tih, to je muzika koja kombinuje normalne ritmove sa takozvanim polomljenim tj. nepravilnim ritmovima kao i jakim basom i bržim tempom nego obična house muzika. Od 1991. prave se numere isključivo od slomljenih ritmova i taj stil postaje poznat pod imenom jungle i posmatra se kao zaseban muzički žanr (odprilike 1991-1992) a postaje popularan u klubovima i na piratskim radio stanicama urbane Britanije. DJ evi su ovakve numere često kombinovali sa ragga vokalnim pesmama koje karakteriše veoma agresivan način pevanja ili bolje reći repovanja. Od 1994. jungle dobija mainstream popularnost a fanovi ove muzike postaju prepoznatljiv deo mlade britanske subkulture. U to doba jungle je povezivan sa kriminalom i kriminalnim aktivnostima i verovatno zbog toga producenti se odvajaju od ragga uticaja i stvaraju stil koji će nazvati drum and bass. Pošto se ovaj stil ispolirao i postao mnogo sofisticiraniji počeo je da se emituje i na komercijalnim radio stanicama nailazeći na široko prihvatanje publike.[5]

Postoji više viđenja toga šta definiše pravi DnB pošto postoji zaista mnogo stilova i podžanrova u okviru ovog pravca. Od veoma elektronskog stila (industrial) koji je po svojim karakteristikama možda bliži technu, do na drugom kraju spektra onog koji koristi konvencionalne i akustične instrumente i karakteriše ga jak uticaj jazz muzike. Mnogi porede DnB sa jazzom jer slušalac moze dobiti različit zvuk u okviru istog žanra i takođe kao i u jazzu, muzici se moze prići na više različitih načina. Stilovi DnB-a su veoma raznovrsni, toliko da osoba koja nije upoznata sa tematikom teško da će primetiti vezu između podžanrova. DnB se jedno vreme definisao kao striktno elektronska muzika gde je jedini živi element DJ koji bira i miksuje ploče. Međutim Live DnB je jedan od aspekata ovog žanra koji je sve popularniji i gde muzičari sviraju DnB koristeći elektronske, električne i akustične instrumente.

Samo ime Drum and Bass (bubanj i bas) ne treba da dovede do predpostavke da su numere sačinjene od samo ova dva instrumenta, ali su oni svakako najdominantniji. Bubanj i ritam mašina daju brz i jak tempo obično između 160-180 udaraca po minutu BPM, dok je drugi najbitniji element bas, pojačan produkcijski sub basovima koji čine da se muzika ne samo dobro čuje već i fizički oseća. Baš zbog tog basa je najbolje ovu muziku slušati u klubskom i rave okruženju gde kvalitetni zvučnici i moćna pojačala demonstriraju ono šta je producent zaista hteo da postigne.[6]

Ovaj pravac je rođen u semplerima pa je zbog toga sasvim logično poprimio mnoge uticaje drugih muzičkih žanrova iz kojih je crpeo inspiraciju. Ovi uticaji su u nekoj meri smanjeni pri prelasku junglea u DnB pa zatim u iz takozvanog inteligentnog DnB u žanr nazvan techstep. No i pored svih tih promena unutar žanra jasno je da je Drum and Bass fuzija mnogih muzičkih  pravaca i žanrova.

Jedan od umetnika koji su imali najveći uticaj na DnB je čuveni džezer Miles Davis kao i nekoliko bluz muzičara poput Muddy Watersa, B.B. Kinga, Robert Johnsona i Charlie Pattona. Njih većina DnB producenata navodi kao inspiraciju i muzičke uzore.[7] Međutim pošto je ovaj stil sagrađen na temeljima funka, određeni muzičari se ipak ističu kao najprepoznatljiviji uzori i upravo se njima pridaje uloga onih koji su najviše uticali na razvoj DnB. To su legende poput James Browna, Herbie Hancocka, Ray Charlesa, George Clintona, Arethe Franklin, Diane Ross, The Temptationsa, Marvin Gaya, Al Greena pa čak i Michael Jacksona. Još jedan pravac je izvrišio izuzetno jak uticaj na DnB a to je originalni jamajčanski dub tj. regge, čiji su pioniri bili King Tubby, Peter Tosh, Sly & Robbie, Lee Perry, Mad Professor i naravno Bob Marley.[8] Ovom koktelu muzičkih pravaca koji su učestvovali u stvaranju ovog o kome govorimo, moramo dodati i rani Hip-Hop, sa kojim DnB deli mnoge muzičke karakteristike kao što su slomljeni ritmovi, upotreba MC-ija itd, no koji je u zadnje vreme potpuno ogoljen i sveden na stihove. Najjači uticaj na DnB su imali umetnici: Grandmaster Flesh, Afrika Bambata, De La Soul, Jungle Brothers, Run DMC, Public Enemy, Beasty Boys... koji su veoma često i direktno semplovani bez obzira na njihov uticaj u celini.[9]

Pored već pomenutih žanrova i umetnika koji su uticali na razvoj DnB, postoje i oni na koje je ova muzika uticala. Pravci kao što su speed garage i 2step su direktno proizašli iz junglea, kopirajući pre svega bas linije, ragga vokale i produkcijske tehnike. Ova dva pravca su čak dostigla i veću mainstream popularnost od DnB ali je njegov muzički uticaj i na druge žanrove značajan. Uticaj DnB se može primetiti u sledećim žanrovima, to su: jazz, hiphop, big beat, house, trip hop, ambijentalna muzika, techno pa i pop. Neki od umetnika koji su DnB prihvatili u određenim segmentima svog stvaralaštva su: The Roots, Slipknot, Timbaland, Missy Elliott, Pharell, Fat Boy Slim, Lamb, Underworld, The Streets, The Freestylers, Nine Inch Nails i David Bowie. No ovo je samo mali deo spiska autora koji su u svoj rad implementirali bar deo onoga što je DnB doneo muzičkoj sceni.[10]

Iako je ovaj pravac rođen u Britaniji koja se i dalje tretira kao postojbina DnB, on se veoma dobro primio u ostalim delovima sveta. Pogotovo je jaka scena u svim delovima sveta gde se govori engleski, kao i u kontinentalnom delu evrope i pogotovo u Juznoj Americi. Sao Paolo ima status DnB Ibize, a brazilski DnB se naziva i sambass i ima specifičan stil i zvuk.

Meni se posebno dopada jedan podpravac DnB koji se povezuje sa stranom žanra koja više naginje ka jazz-u i atmosfersko - ambijentalnoj muzici. Tipičan predstavnik ovog podžanra koji se često naziva jazzbass ali i inteligentni Drum and Bass je LTJ Bukem, koji se i sam protivio ovom nazivu jer ispada da ostali pravci unutar DnB nisu inteligentni, ali taj naziv se ukorenio kod publike bez obzira na negodovanje i samih autora koji tom pravcu pripadaju.

LTJ Bukem je umetničko ime DnB muzičara, producenta i DJ-a, Danny Wiliamsona. On je i jedna od najznačajnijih figura DnB scene uopšte. Za njega se kaže da je čovek koji je DnB koncept izveo i malih londonskih klubove na internacionalnu scenu a break beat u novu galaksiju zvuka. Iako on to neće priznati, on je otelotvorenje kreativnog duha post acid doba. Njegove melodične i rasplinjujuće teme kombinovane sa naletima silne energije i panoramska muzička vizija nailazili su na odobravanje i oduševljenje donoseći nov pozitivan stil i muzički izraz u sve tmurnijoj atmosferi rave scene. Na svoj veoma sofisticiran način redefinisao je žanr u kome se ističe.

Bukem je upoznao muziku kao i mnogi drugi kroz časove klavira još kao dete. Ispostavilo se da je bio jako talentovan pa je velikom brzinom prolazio kroz razrede muzičke škole. Roditelji i učitelji su bili ponosni na njegove interpretacije dela Rahmanjinova i Čajkovskog. No kada se sa porodicom preselio u drugi grad promenio je i učitelje, od kojih ga je jedan uponazo sa svetom fusion jazz-a, koji će imati puno uticaja na njegov rad do dana današnjeg.[11]

Sredinom 80tih sa 17 godina, Bukem je otkrio draži clubbinga. Kao tinejdzer stalno je visio po soul i rare groove klubovima. Pošto je bio pasionirani kolekcionar ploča, logično je došao na ideju da se i sam oproba kao DJ. Od 1988. DJ-ing je bilo jedino čime želi da se bavi. Već tada je stekao kakvu takvu reputaciju zbog svojih setova. Prvu veliku šansu da se dokaže dobio je na festivalu Raindance kada je u udarnom terminu nastupao pred 10000 ljudi. Iako je bio veoma uzbuđen i pod velikom tremom, već sa prvom pesmom je zapalio publiku koja ga je na kraju seta ispratila ovacijama i tako je rođen LTJ Bukem, DJ svetske klase.[12]

Posle većeg broja nastupa pred brojnom publikom, Bukem dobio inspiraciju da napravi svoju numeru kojom bi upotpunio već veoma uspešan set. Nakon nekog vremena provedenog u studiju, 1990 izrodila se stvar pod imenom Logical Progression, istovremeno snažna i opuštajuća, koja je pokazaće se postala jedna od najuticajnijih ploča tog vremena. Ona je i poslužila autoru kao skica njegove kompletne vizije i toga kako želi da izgleda muzika koju pravi. Nakon uspeha prve ploče sa njegovim imenom izdate za kuću Vinyl Mania, LTJ odlučuje da osnuje sopstvenu izdavačku kuću pod imenom Good Looking. Prvu numeru je uradio i odštampao iste 1990 pod imenom Demon's Theme ali je pre izdavanja prvo ubacio u svoj set i testirao reakciju publike skoro čitavih godinu dana da bi je napokon izdao u julu1991.. Ceo tiraž je prodat u dahu, uz odlične kritike i konstataciju da se rađa novi stil na koji treba obratiti pažnju. To ga je motivisalo da se još ozbiljnije posveti stvaranju muzike i u naredne tri godine imao je još nekoliko izdanja od kojih 3 ulaze u antologiju DnB. To su Music, 19,5 i Horizons.[13] U to doba jungle dobija sve veću popularnost i LTJ dobija svoje veče u jednom od najvećih londonskih klubova tj. u Speed-u. Popularnost te večeri poklapa se sa sve većom popularnosti Good Looking recordsa i Bukem koristi medije i clubbing kako bi promovisao svoju kuću. Good Looking izdaje i numere drugih muzičara koji stvaraju muziku sličnu onoj koju pravi LTJ, i tako formira ne samo poseban stil već i praktično poseban pravac koji ovu izdavačku kuću svrsatva u nosioca tog novog talasa u DnB i znak raspoznavanja kvaliteta i prestiža. Bukem 1996. izdaje miksovanu kopilaciju pod imenom Logical Progression na kojoj se nalaze probrane numere kako Bukema tako i ostalih članova Good Looking porodice i to izdanje je i dan danas jedna od najprodavanijih DnB kompilacija. «Zeleo sam da label raste i da uložim u ljude koji su učestvovali u stvaranju i napredku istog. Usled toliko uložene energije i rada nešto ovako je moralo da se desi. Ovde nikada nije bila reč samo o LTJ Bukamu, već Good Lookingu, Logical Progressionu i zvuku koji volimo.[14]» rekao je Bukem za časopis DJ 1998..  Nakon ovog uspeha usledila su mnoga druga izdanja koja su ustoličila Good Looking kao lidera u DnB a pravac koji su zacrtali postao je dominantan. Svaka nova kompilacija je imala uspeh kao i prethodne tj dospevala na top liste najprodavanijih. Tako je bilo sa kompilacijama Progression Session u kojima Bukem pokazuje svoj fantastičan miks dok do punog izražaja dolazi i specifičan glas LTJ-evog vernog saradnka MC Conrad-a. Ove kompilacije su izdate u nekoliko nastavaka i to kao studijski i live albumi među kojima se posebno ističe onaj snimljen pred tokijskom publikom. Ove godine se očekuje i izdanje snimka načinjenog na novosadskom Exitu 2007.. Ništa manju popularnost su doživele i kompilacije pod nazivom Earth na kojima je muzika više ambijentalna i manje klubska i one su možda i najzaslužnije za naziv koji je ova vrsta DnB dobila tj. inteligentni DnB.

LTJ Bukem je izdao svega dva solo albuma ali i 13 singl izdanja i, učestvovao u preko 30 kompilacija a izdao je i 14 miks albuma na kojima je očigledno zašto se smatra jednim od najboljih klubskih DJ-eva na svetu.[15]

LTJ Bukem postigao je prve uspehe u svim oblastima drum’n’bass pokreta još krajem osamdesetih godina. Vrhunski breakbeat DJ inspiraciju je pronašao u fusion jazz facama sedamdesetih kao što su Lonnie Liston Smith i Chick Corea, ali i u elegičnom čikaškom hausu i čudljivom detroitskom tehnu.
Retko se dešava da je drum and bass MC jednako popularan kao i DJ sa kojim nastupa, kao što je to slučaj sa MC Conradom. Tome su između ostalog doprineli njihovi potpuno komplementarni stilovi. Nastupajući zajedno još od početka devedesetih njih dvojica su bili svedoci promena kroz koje je drum and bass prolazio: od andergraunda do komercijale i na kraju do veoma važnog i cenjenog muzičkog žanra.

U ovom radu sam pre svega želeo da objasnim ko je ustvari DJ i da ta profesija ne postoji od juče, već praktično od prvog snimljenog zvuka, i od tada postoji potreba da se taj zvuk nekome pusti. Ispratili smo i razvoj profesije kroz dekade prošlog veka kao i situacije koje su dovele do stvaranja novih žanrova.Takođe želeo sam da pokažem kako nastaje elektronska muzika i koji su glavni problemi vezani za zaštitu autorskih prava u ovoj branši. Predstavio sam i jedan žanr elektronske muzike i po meni najbitnijeg autora žanra. Razlozi zbog kojih sam izbrao baš ovaj pravac i LTJ Bukema kao predstavnika su ti što ova muzika po meni dolazi kao prirodni naslednik jazz-a, i vidim je kao kiborga sastavljenog od različitih muzičkih komponenti koji živi i razvija se u nešto što bih se usudio da nazovem muzikom budućnosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Literatura:

 

-         http://en.wikipedia.org/wiki/Disc_jockey 

-         http://en.wikipedia.org/wiki/Sampling_(music)

-         http://whatismatt.com/history-of-drum-n-bass/

-         http://www.nationmaster.com/encyclopedia/Intelligent-drum-and-bass

-         MIX MAG,drum n bass influences, str. 24-28 jun 2004

-         http://www.facebook.com/pages/LTJ-Bukem-goodlooking-records/

-         DJ Mag, LTJ Bukem-the godfather of DnB, str 7-11, mart 1998.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.